је́рнути

јернути

Стална адреса

Лема

јернути

Извор

том 2, стр. 610, редослед 17

1.
сврш. према јурити.
2.
(на коrа) бацити се, навалити, устремити се.
— И једни на друге јурну каконо вуци.
М-И
3.
фиг. брзо, нагло ући у великој количини, одлетети.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Отварају се врата и споља топла јара и млаз светлости нагло јурну са женом која уноси јело.
Макс.

Фразе

јурну ла му крв у главу поцрвенио је од узбуђења.

Изворни текст (OCR)

је́рнути, ју̑рне̄м сврш. 1. сврш. према јурити. 2. (на коrа) бацити се, навалити, устремити се. — И једни на друге јурну каконо вуци. М-И. 3. фиг. брзо, нагло ући у великој количини, одлетети. — Отварају се врата и споља топла јара и млаз светлости нагло јурну са женом која уноси јело. Макс.