Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

је́чати

несврштом 2, стр. 600

је́чати

јечати

Стална адреса

Лема

јечати

Извор

том 2, стр. 600, редослед 9

  1. 1.

    оглашавати се јаким гласом, одјекивати, разлегати се, орити се.

    — Кубуре и пјесме јечале су веселим комшилуцима.
    Шимун.
    Доле хуји Неретва, а по брдима ... јече бацачи.
    Дед. В.
    У празној нутрињи јечи ми дроб.
    Наз.
  2. 2.

    пуштати болне гласове, гласом одавати бол, стењати.

    — У другом ћошку ... јечало је једно болесно дијете.
    Мил.
    В. фиг. Вјетар је јечао све то тужније.
    Војн.
Изворни текст (OCR)
је́чати, -чӣм несврш. 1. оглашавати се јаким гласом, одјекивати, разлегати се, орити се. — Кубуре и пјесме јечале су веселим комшилуцима. Шимун. Доле хуји Неретва, а по брдима ... јече бацачи. Дед. В. фиг. У празној нутрињи јечи ми дроб. Наз. 2. пуштати болне гласове, гласом одавати бол, стењати. — У другом ћошку ... јечало је једно болесно дијете. Мил. В. фиг. Вјетар је јечао све то тужније. Војн.